Simptomi i dijagnoze
Jednom prilikom sam zaratila sama sa sobom I dobar period sebe držala u zarobljeništvu. Znate na šta mislim?Naravno, uletela sam u vezu puna entuzijazma i borbe za opstanak, kao da mi od toga zavisi život. Imala sam ludu sreću da nisam bila sama u tom svetu, nego je ćeliju do mene imala I moja drugarica… Eh kakve sreće, dok su svi srećno koristili svoju slobodu, nas dve smo zajedno prepričavale razloge zarobljeništva. E sad ozbiljno! Bile smo zaljubljene I satima smo uz čase vina prepričavale raznorazne situacije i gluposti I kikotale se kao dva metalno zaostala lika, a pored svega toga već smo odredile koliko ćemo dece imati i naravno, kako će se zvati (moralo je da bude onako kako mi kažemo, a muškarci samo mogu da se slože). Čak smo odredile I pol deteta! Sve smo mi to lepo isplanirale, samo nismo to da će obojica da nas šutnu. Ja ne znam zbog čega je mene ostavio, jednostavno je nakon 5 meseci veze prestao da se javlja, tako da je I dan danas to ostala misterija za mene. Što se nje tiča, ostavio ju je jer voli drugu, napominjem, osobu. Ja sam svog prežalila nakon nedelju dana sa po litar rozea svake večeri, ali ona nije odustajala. E ovde dolazimo do zapleta. Zajedno organizujemo detaljnu pretragu svih njegovih bivših devojaka. Izvori su bili raznorazni, a svi pokušaji da saznamo nešto o osobi za koju samo znamo da postoji, su bili bezuspešni. Počele smo da se pitamo da li ona uopšte postoji, a onda nam je iznenada palo na pamet, da on ni u jednom trenutku nije rekao da li je ta osoba muškog ili ženskog pola, već ju je oslovio samo kao “osoba”. Onda smo počele da se bavimo teorijom “Da nije gej?”. Medjutim, preduslovi za to nisu postojali, pa smo tu hipotezu odbacile. Onda je jednog dana došla sa teorijom koja je imala osnova, ali u nekom naučno fantastičnom filmu. Kad nekog voliš u stanju si sve da uradis I da na svaki mogući način opravdaš neke njegove postupke. Iako iz mog ugla sve deluje kao jedno ogromno foliranje s njegove strane, ali naravno da ću I u ludilu da budem uz svoju drugaricu. Počele smo da se bavimo proučavanjem parapsihologije (u narodu poznato kao “vračanje”). Da ne dodje do zabune, nismo nista “dzarale”, nego je ona bila ubeđena da je neko bacio čini na njenog dragog. Stvarno, volim je puno, ali sa trenutne tačke gledišta ne mogu da verujem šta joj je palo na pamet. Valjda, iz želje da joj pomognem, a I zbog toga što je uverljuvo pričala tu priču I sama sam počela da verujem u to. Počele smo sa detaljnom pretragom svih simptoma opčinjenog čoveka I došle do zaključka da je pratpostavka vrlo moguća. Naravno do dana današnjeg nismo saznale da li je omađijan, jer smo ubrzo shvatile da smo valjda koliko toliko normalne da ne verujemo u to…Ja mislim da je samo iskompleksiran i željan pažnje. I daaaa, pomirili su se! I još su zajedno! Ne znam iz kog razloga! Kraj!
