Još jedna zabluda u nizu...
Ono što ja, ustvari, želim je da vam predočim kakav sam ja zaključak izvela nakon propasti još jedne moje veze u koju sam ulagala velike napore da opstane. Mislim da je ovo idealno mesto za to, jer nije komercijalnog tipa poput fejsa, koliko sam ja na brzinu mogla da vidim. Nadam se da ovde neće leteti komentari poput ’’ne prosipaj mudrosti’’, a na kraju krajeva, zašto ih ne bih prosipala, ako za to imam talenta. Naravno, za poslednje se šalim, mislim da ne posedujem apsolutno nikakav talenat, no i bez toga, mislim da sam promasila epohu u kojoj živim bar što se tice ljubavne sfere života. Ono što se meni zaista desilo mozda nema srećan kraj, ali mislim da se ljubav definitivno ne dešava devojkama kao što sam ja, tj. devojkama koje grade svoje nade na nekim komplikovanim mrežama sanjarenja, koje, kad sve saberem, ni sama ne mogu da razumem. Jedina istina je da svi imaju probleme i možda je ta vizija savršenog muškarca u mojoj glavi moj najveći problem. I sad se i dalje pitam odkud mi uopšte ta ideja da savršen muškarac postoji...Izgleda da sam ja predugo šetala okolo sa duhom svog princa iz bajke, koji me je samo sprečavao u tome da prepoznam svet prilika koje su bile ispred mene. Na kraju, i moj bes prema bivšem dečku je izbledeo, možda mi je i on pružao ono što sam želela...Ali ja sam maštala, maštala...Ma svaka devojka ima pravo da mašta. Ja sam samo idealizovala svoju viziju ljubavi onako kako sam je sama zamišljala, dok nisam shvatila da savršenstvo ne postoji. I niko nema prava da me krivi zbog toga. Mislim da je ljubav za ljude koji su realni i dovoljno pametni da otvore svoja srca i umove i koji shvataju da prava veza jeste jeste krajnja fantazija. Ja još nisam bila u takvoj vezi, ali otresla sam sa sebe senku svog princa iz bajke i sada se trudim da pronadjem negde samu sebe. I iskreno se nadam da je ovo dobar početak...
