Serija života i epizodni glumci u njemu

Sad je vreme da ja popijem svoju kafu...Divnog li osecaja. Elem, cela priča današnjeg sveta vrti se oko medija... Svi žele da budu poznati, svi žele da budu...Da budu nešto što ni sami ne znaju šta je.Postavlja se pitanje,  kakav mi život uopšte živimo? U savremenom svetu, gde su mediji osnovni izvor informacija (knjige su zabranjene, verovatno jer se prilikom kontakta sa njima dobija neki smrtonosni virus), živimo onaj život koji nam mediji diktiraju... Skroz nesvesno mi postajemo robovi istih, slepo slušajući i radeći ono sto oni žele...Za mnoge ova tema je apstraktna, neki je neće ni shvatiti onako kako treba ili će je protumačiti na neki sebi svojstven način. Evo, da uzmemo primer estrade...To možemo predstaviti kao jednu mesavinu prostakluka, kiča i uspešnih ljudi u pokušaju. Da se razumemo, svi su oni u necemu uspešni, jer da nisu ne bi cela nacija pričala o njima i bavila se njima. Ljudi više ne žive svoje živote, nego živote drugih ljudi. Pitamo se zašto nam komšiluk vodi računa o životu više nego mi sami...E pa baš iz razloga što mediji ne reklamiraju rusku ili englesku književnost, već reklamiraju žutu štampu koja je prepuna prljavog veša aktuelnih ljudi. Pa koga, bre, to treba uopšte i da zanima? Da nam neko non stop podmeće priču o Ivi Andriću ili Milošu Crnjanskom, verovatno bi se zbog tog pritiska ljudi odlučili da pročitaju neku njihovu knjigu i da vide, bar iz radoznalosti, o čemu taj čovek piše... A verujem da bi više koristi od toga imali, nego od čitanja dnevnih novina koje se, blago rečeno, transformišu sve više i više u žutu štampu blažeg oblika. I posle se neko pita zbog čega je toliko nepismenih ljudi u našoj zemlji... Pa baš zato što svi misle da su pismeni i što su se opismenjavali ovim putem. A verujem da većina misli da je biti pismen isto što i znati pisati i čitati. Treba imati sposobnost da odabereš šta ćeš pročitati, a ne puniti možak informacijama koje, ne samo da nisu bitne, već su i suvišne za probleme koji vladaju u današnje vreme. I hoće li joj neko već jednom reći da Ana Karenjina uopšete nije pisac... Sta je onda ona čitala? Aha, taj komplet knjiga se verovatno zove ’’Tabula rasa’’, većina ce razimeti ovu frazu, a ko ne, potrudite se da saznate...