Serija života i epizodni glumci u njemu

Odkad znam za sebe, uvek sam težila ka tome da se vise družim sa dečacima nego sa devojčicama. Često sam zbog toga dobijala epitet muškarače, ali nisam preterano brinula zbog toga. I dan danas imam vise drugova nego drugarica, a to je sad verovatno zbog toga jer se većina njih poudavala. No, opet ne brinem, usrećiću se valjda i ja uskoro. U vremenu provedenim sa svojim drugarima shvatam da je svima njima bio jedini cilj da izmenjaju što više devojaka. Jedno vreme to ih čak i opterećivalo, jer su se potajno uvek borili da prevaziđu jedan drugog i uopšte nisu brinuli oko toga kakve će sve ’’prmere’’ imati uz sbe. Bilo je bitno jedino da ih neko vidi. Često sam se saosećala sa tim devojkama, jer su se mnoge od njih iskreno zaljubljivale, ali isto tako i ostavljane nakon izvesnog vremena, koje je bilo i vise nego kratko. I dan da nas je tako… Iako su svi oni već donekle ‘’odrasli’’ ljudi, vode se sličnom politikom ali u malkice blažem obliku. Bezbroj puta sam pokušala da im objasnim da nije stvar u tome da osvoje što veći broj žena, da je to samo nešto spolja sto ih uzdiže, a da je suština u unutrašnjim stvarima. Muškarci ne razumeju da time nikako ne neguju sopstvene visoke zahteve, jer ako mogu da za sobom vuku svakojake devojke, onda je to oslikavanje njihove lične vrednosti. Oni time postaju tako jednostavni, imate li vi talenta za neke druge stvari, sem za prazne priče. Žalosno je to što je sve manje frajera koji umeju da ti zavrte pamet jednom rečenicom…Međutim, šta god rekla uvek ću biti ta koja je negativna I koja prezire muški rod. Nije tačno, ja ih samo navodim na onu našu staru da pravi ribar uvek vraća sitne ribice u vodu…